Kako se vadi krpelj?

Krpelji su paraziti koji mogu da prenesu velik broj bakterija i da izazovu veoma ozbiljna oboljenja.

 

Samo jedan ujed krpelja može da izazove veliki broj različitih oboljenja. Oni mogu da prenose druge parazite, nematode, bakterije, viruse…

Krpelji mogu da budu prenosioci oboljenja kao što su Lajmska bolest, babezioza, rekurentna groznica, groznica Stenovitih planina, tularemiju, Q groznicu, paralizu…

Brojne studije su pokazale da, ukoliko krpelj stoji na koži duže od 24 sata, verovatnoća zaraze se višestruko povećava, a ovaj rizik je još veći ukoliko krpelj stoji duže od 48 sati.

Svi doktori, moraju da budu upoznati sa procedurom vadjenja krpeljan i velika je greška kada se osoba pošalje hirurgu, ill dečjem hirurgu da istog odstrani.

U Srbiji je veoma česta praksa da se krpelji kod dece šalju dečjem hirurgu, što je potpuna besmislica i gubitak dragocenog vremena. Dakle, krpelja treba da izvadi lekar koji ga je video na koži, jer procedura vadjenja krpelja nije uopšte komplikovana  i ne zahteva nikakve posebne veštine. A, ukoliko pedijatar želi da pošalje osobu drugom specijalisti, onda je bolje da ga pošalju specijalisti dermatologije, ili infektologije odmah.

Kada se krpelj uklanja?

Krpelj mora da ukloni čim se vidi da je zakačen na kožu i proceduru ne treba odlagati, jer je vreme dragocena komponenta.

Tehnika uklanjanja krpelja?

Prilikom vadjenja krpelja moraju da se stave sterilne rukavice,  i trebalo bi posedovati pincetu i rastvor alkohola.

U današnje vreme postoje brojni instrumeni koji se posebno napravljeni za vadjenje krpelja, poput pinceta, malih lasoa, ali obična tanka pinceta je sasvim dovoljna da se krpelj ukloni sa kože.

Vadjenje krpelje ne boli, pa ordiniranje anestezije nije potrebno, mada sama procedura može da bude pomalo neprijatna za pacijenta.

Kada se krpelj odstrani, može da se pošalje na analizu u specijalizovane laboratorije kako bi se utvrdilo da li je zaražen, ali je, svakako poželjno pacijenta pratiti bar mesec dana, da bi se utvrdilo postoje li oboljenja koje krpelj može da prenese.

Iako serološke pretrage krvi i davanje antibiotika u preventivne svrhe nije potrebno, pojedini infektolozi ipak savetuju da se ovo uvek uradi, naročito kada se utvrdi da je krpelj na koži proveo duže od 24 sata.

Pinceta koja se koristi trebalo bi da bude što finija, jer krpelj može da bude veoma mali, što otežava njegovo vadjenje. Nošenje rukavica prilikom vadjenja krpelja je poželjno za lekara koji to radi, jer ukoliko se krpelj dira golim rukama, hipotetički može da dodje do pojave infekcije, ukoliko je isti zaražen.

Krpelja treba uhvatiti što bliže koži, najbolje je direktno iznad usta. Krpelja ne treba uvrtati, nego se povlači na gore ujednačenim intenzitetom. Uvrtanje se izbegava, jer mogu da zaostanu delovi krpelja prilikom istog. Ukoliko se desi da delovi krpelja ostanu u koži, ne treba paničiti jer oni najčešće nisu zarazni.

Krpelja nikada ne treba mazati petrolejom, benzinom, alkoholom, lakom za nokte i slično jer navedeni preparati mogu da  izazovu povraćanje kod istog.

Kada se krpelj ukloni, mesto ujeda može da se opere sapunom i vodom, ili isprati i namazati nekim od lokalnih antiseptika.

 

lanac apoteka filly farm 

 

  

 

  

Bolnica menssana                  

 

 

 

Go to top