Bolesti nervnog sistema-neurologija, simptomi, lečenje, dijagnoza, terapija, Beograd, Srbija

Bolesti nervnog sistema (neurologija)

MONONEUROPATIJE EKSTREMITETA

Mononeuropatije ekstremiteta obično su uzrokovane povredama ili kompresivnim procesima (tabela ispod). Dijagnoza se postavlja na osnovu neurološkog pregleda i EMNC ispitivanja . Lečenje se sprovodi slično lečenju polineuropatija, medikamentima, fizikalnom terapijom i hirurškim metodama:

N. ulnaris

Najčešći je uzrok kompresija u kubitalnom tunelu (lakat). Otežana ulnarna devijacija; usled slabosti malog i doma- log prsta vidi se „ruka propovednika", otežano razmi- canje prstiju zbog slabljenja lumbrikalnih mišića. Ponekad se vidi „kandžasta šaka". Pozitivan je Fromentov znak, nesposobnost zadržavanja papira između kažiprsta i palca, koji povlači ispitivač. Takođe, pozitivan je Tinelov znak udaranja čekićem iznad kubitalnog kanala.

N. medianus

Najčešći uzrok je karpalni tunel sindrom. Pozitivan Tine­lov znak (parestezije u zoni inervacije medijanusa) kod kucanja čekićem nad karpalnim tunelom. Nemogućnost formiranja kupe od prstiju, atrofija tenara. Senzomi ispad u prva tri prsta.

N. radialis

Nastaje obično posle preloma podlaktice, ali i kod neko­liko situacija koje su slikovito opisane u stranoj literaturi: „ponedeljnična paraliza", ,,Saturday night palsy, honey- mooner's palsy"), najčešće pareze usled položaja oslan­janja podlakta na susednu stolicu. Otežana radijalna devijacija, „viseća šaka".

N. peroneus

Radikularna ili periferna kompresivna lezija, rede trauma, dovodi do slabosti odizanja stopala, pacijent ne može da hoda na petama, ima „viseće stopalo" i vuče ga prilikom hoda, što ga tera da specifično adaptira hod.

N. tibialis

Nemoguć hod na prstima, pacijent ne može da odigne petu od zemlje.

POUNEUROPATIJE, dijagnoza, simptomi, lečenje i terapija

Polineuropatija je oštećenje više perifernih nerava, naročito na distalnim delovima ekstremiteta. Obično je deo neke druge bolesti. Primarna lezija može da bude u samom neuronu (npr. kod dijabetesa ili intoksikacija) ili u mijelinskom omotaču (npr. kod akutne ili hronične upalne polineuropatije ili Guillan-Barreov-og sindroma). Etiološki se razlikuju sledeće polineuropatije:
  • intoksikacijske (alkohol, nikotin, olovo...),
  • metaboličke (dijabetes, hepato-renalna insuficijencija, pernicioza), posttraumatske,
  • kompresivne (protruzija diska, osteofitoze kod okoštavanja kičmenog stuba)
  • postinfektivne,
  •  paraneoplastičke,
  •  u sklopu sistemskih bolesti (npr. reumatoidni artritis),
  •  ostale.

Simptomi polineuropatije obično nastaju postepeno, kao motorički, sen- zorni ili vegetativni ispadi. Najčešće su mešane senzo-motorne polineuropa­tije, posebno kod dijabetesa: smanjena gruba motorna snaga, parestezije, žarenje, utrnulost, bolna osjetljivost na pritisak. Tipična je distribucija ispada tipa „čarapa i rukavica". Zbog poremećaja senzorijuma otežan je i hod. Za- hvatanje autonomnog nervnog sistema manifestuje se u težim slučajevima inkontinencijom urina i stolice, pojavom impotencije, preznojavanjem itd.

Dijagnoza se postavlja EMNC ispitivanjem. Lečenje se sastoji od me- dikamentozne terapije, fizikalne terapije, rede i hirurških intervencija (npr. kad postoji vertebrogena polineuropatija). Lekovi izbora su analgetici, uključujući i karbapin i pojedine antidepresive, zatim neuroprotektivne po- livitaminske kombinacije (Beviplex) ili monovitaminska terapija (B12), alfa- lipoinska kiselina (ALA) itd. Korisna fizikoterapijska metoda, koja se uz sve jeftinije aparate može primenjivati i u kućnim uslovima, jeste TENS, transkutana elektro-neuro stimulacija.

Prognoza metabličkih i toksičkih polineuropatija koje su najčešće kod pacijenata na nivou primarne zdravstvene zaštite podjednako je diskuta­bilna kao i ishod lečenja primarnih bolesti.

TUMORI MOZGA kod deteta, dece, vrste, lečenje i prognoza

Najčešće se primarni tumori mozga javljaju kod dece u prvoj deceniji života. Kod odraslih je incidenca ovih tumora mnogo manja. Kod dece se primarni tumori mozga uglavnom lokalizuju u zadnjoj kranijalnoj jami, dok se kod odraslih tumori lokalizuju u prednje dve trećine mozga. Tumori nastaju najčešće kao rezultat genetske determinisanosti neoplastičnog ra­sta. Radijacija može da bude inicijalni faktor pojave tumora kod odraslih. Uloga traume i infekcija nije u potpunosti razjašnjena. Takođe, nejasna je korelacija intelektualnih aktivnosti i pojave tumora. Primarni tumori mozga se dele u sledeće grupe:

  • gliomi (astrocitomi, oligodendrocitomi, ependimomi),
  • primitivni neuroektodermalni tumori (PNECT): tipični su medulobla- stomi, skoro identični Evving-sakrkomu kostiju, lokaizovani u cerebe- lumu, veoma maligni,
  •  meningeomi,
  •  adenomi hipofize,
  •  neurinomi.

Simptomi i znaci tumora mozga nastaju kao posledica povećanog intrakranijalnog pritiska (glavobolja, povraćanje, vertigo, epi-napadi, po­remećaj srčane frekvence i brzine disanja, somnolentnost ili promena ponašanja, edem papile očnog nerva). Pored toga, prisutni su i znaci fokal- nog nadražaja ili ispada.

Dijagnoza se postavlja „neuro/mag/ng" metodama, prevashodno MR snimanjem. Prethodno, lekar opšte medicine može da uputi pacijenta na oftalmološki pregled, a po neurološkom pregledu uradi se i EEC, (iako re­alno ima marginalnu ulogu u dijagnostičkom procesu).

Lečenje se sprovodi neurohirurškim tretmanom, radioterapijom, he- moterapijom i lekovima (na primer, brokriptinom kod adenoma hipofize koji daju akromegaiju, antiepilepticima, analgeticima, itd.). Prognoza zavisi od histoloških karakteristika, veličine i lokalizacije tumora. Najmaligniji su glioblastomi, anaplastički astrocitomi i meduloblastomi. Adenomi hipofize i meninegomi mogu se dosta efikasno lečiti hirurški. Operacija adenoma hipofize obavlja se najčešće transnazalnim ili trans-sfenoidalnim pristu­pom, a rede kraniotomski.

Još članaka...

 

  

  

   

 

 

Bolnica menssana                  

 

 

 

Go to top