Pretraga             
 
 

Upala pluća simptomi

Zapaljenje pluća, pneumonija (pneumonia) je akutno zapaljenje koje zahvata plućni parenhim, alveolarni prostor i intersticijalno tkivo.

S obzirom na uzan spektar manifestacija infekcija izazvanih veoma velikim brojem razno­rodnih mikroorganizama, a radi boljeg uvida u etiologiju, tok i ishod, pneumonije se klasifikuju na različite načine: prema kliničkom to do jako ubrzana, broj leukocita u perifernoj krvi može biti normalan ili jako povišen, diferencijalna leukocitarna formula može biti normalna, ali može biti prisutna leukopenija (smanjen nivo leukocita) sa predominacijom limfocita, ili leukocitoza sa predominacijom polimorfonuklearnih leukocita. Pregledom gasova u arterij­skoj krvi određuje se stepen difuzije gasova.

Etiologija pneumonije može se dokazati bak­teriološkim pregledima aspirata traheje, hemokulture (dva uzorka) ili pleuralnog izliva.

Pregle­dom sputuma (ispljuvka) se ne dobijaju pouzdani rezultati, mada kulturu sputuma treba uvek tražiti jer u njoj može da se nađe neočekivan uzročnik, pa da se na osnovu antibiograma koriguje empirijski započeta terapija.

Serološkim analizama traže se antitela koja se stvaraju u toku aktuelne infekcije. Ovi testovi se prvenstveno koriste za dokazivanje virusnih in­fekcija, ali i infekcija izazvanih mikoplazmom, hlamidijama i legionelama. Metodama hibridizacije i polimerizacije može se dobiti uvid u etiologiju bolesti.

Terapija. Pneumoniju lečimo simptomatski i kauzalno.

Simptomatska terapija podrazumeva mirova­nje u krevetu, lako svarljivu hranu, primenu antitusika ili ekspektoransa, u zavisnosti od toga da li je kašalj nadražaian ili produktivan, davanje antipiretika i analgetika. U slučaju snižene oksigenacije krvi potrebna je oksigenoterapija.

Kauzalna terapija se započinje empirijski, na osnovu pretpostavljenog izazivača pneumonije i koriguje se na osnovu laboratorijskih rezultata. Od laboratorijskih analiza potrebno je tražiti pregled periferne krvne slike, sedimentaciju, osnovne biohemijske analize, hemokulture (najmanje dve) i pre­gled sputuma.

Svaku vanbolničku pneumoniju treba lečiti kao atipičnu pneumoniju (makrolidima ili tetraciklinima), uz antipneumokokni lek (beta laktamski antibiotik ili antipneumokokni fluorohinolon), ukoliko ne postoje faktori rizika za druge patogene. Hospitalizovanim bolesnicima se daje parenteralna terapija uz praćenje pokazatelja težine bolesti (temperatura, kašalj, dispnea, leukocitoza, oksigenacija), sa prelaskom na oralnu terapiju kada dođe do kliničkog poboljšanja.

Pitajte lekara, partner sajta simptomi.rs, postavite pitanje, doktora, doktoru, online razgovorii, konsultacije, pregled

 
Android aplikacija simptomi.rs
Simptomi.rs droid