Pretraga             
 
 

Šta je adenom nadbubrežne žlezde?

Nadbubrežne žlezde (adrenalne žlezde) su parne žlezde koje se nalaze smeštene iznad bubrega. Svaka nadbubrežna žlezda ima svoju koru i srž koje su različite u strukturi i funkciji. Kora nadbubrežne žlezde proizvodi hormone kortiozol, aldosteron i androgene, a srž nadbubrežne žlezde proizvodi hormone adrenalin i noradrenalin.

Nadbubrežni adenomi su benigni tumori nadbubrežne žlezde. Oni najčešće nastaju od spoljašnjeg sloja žlezde kore nadbubrežne žlezde.

Ako nadbubrežni adenomi proizvode hormone, zovu se "funkcionalni". Ako adenom ne proizvodi hormone naziva se "nefunkcionalni”.

Uzrok nastanka nadbubrežnih adenoma je nepoznat, ali trenutno prihvaćena teorija je da su nastali zbog mutacije (promene) određenih gena (koji još uvek nisu identifikovani). Nadbubrežni adenomi su češći u nekim naslednim bolestima, uključujući multiplu endokrinu neoplaziju tip I i Bekvit-Videmanov sindrom. Takođe, kod pacijenata sa genetskim defektima sistema koji se bavi proizvodnjom steroidnih hormona (npr. kongenitalne adrenalne hiperplazije), može postojati veći rizik od adenoma nadbubrega.

Nadbubrežne mase mogu da budu i karcinom nadbubrežne žlezde (adrenokortikalni karcinom). Iako su vrlo retki, ovi karcinomi su često veliki i mogu da proizvede hormone. Nadbubrežne mase takođe mogu nastati iz unutrašnjeg dela nadbubrežne žlezde, koji se zove srž nadbubrežne žlezde i koji je deo nervnog sistema i proizvodi hormone adrenalin i noradrenalin. Tumori srži nadbubrežne žlezde se nazivaju feohromocitomi, a takođe se mogu razlikovati od adenoma specijalizovanim tehnikama skeniranja, kao i testovima krvi i urina za adrenalin i noradrenalin.

Verovatnoća razvoja adenoma se povećava sa godinama. Statistički podaci pokazuju da se adrenalni adenomi javljaju kod oko 5% populacije.
Oko 6% pacijenata starijih od 60 godina razviju nadbubrežni adenom.

Kako se manifestuju adrenalni adenomi?

  • većina pacijenata sa nadbubrežnim adenomom nema simptome i znakove bolesti
  • čak i kod pacijenata bez simptoma, biohemijske pretrage krvi pokazuju da postoji povećano lučenje hormona
  • najčešće anomalija je proizvodnja previše kortizola, steroidnog hormona koji je uključen u odgovoru na stres i energetski bilans organizma
  • adenom koji proizvodi velike količine steroidnih hormona izaziva očigledne simptome
  • velike količine kortizola će prouzrokovati Kušingov sindrom, previše aldosterona uzrokovaće Konov sindrom, a višak muških polnih hormona prouzrokuje akne i razvoj muškog tipa maljavosti

Kako se dijagnostikuje adenom nadbubrega?

Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom može da pomogne da se postavi sumnja na postojanje promena na nadbubrežnim žlezdama.

Većina adenoma nadbubrega otkriva se slučajno prilikom kompjuterizovane-tomografije (CT) ili nuklearne magnetne-rezonance (NMR).

Studije su pokazale da skeniranje CT-om identifikuje tzv. nadbubrežni čvorić u oko 0,3 do 11% ljudi. Čak 80% ljudi sa takvim masama će imati benigni nefunkcionalni adenom tokom svog života.

Scintigrafija nadbubrežnih žlezda može da pomogne u postavljanju dijagnoze adrenalnih adenoma.

Laboratorijski testovi najčešće su 24-časovni urin za adrenalin i noradrenalin, analiza krvi za kalijum i natrijum (minerali koji su u telu pod kontrolom hormona nadbubrežne žlezde), analiza nivoa renina i aldosterona (oba su hormoni koji su uključeni u kontrolu krvnog pritiska), analiza muških polnih hormona (testosteron, 17-hidroksiprogesteron, dihidroepiandrostenedion i androstenedion), analiza ženskih polnih hormona (estrogeni i progesteron) i " deksametazonski test ' koji proverava lučenje kortizola.

Kako se leče adenomi nadbubrežnih žlezda?

Lečenje adenoma je isključivo hirurško uklanjanje nadbubrežne žlezde (adrenalektomija) sa kasnijom doživotnom nadoknadom hormona koje ova žlezda proizvodi.

Nadbubrežni adenomi koje ne proizvode hormone i koji su manju od 3 cm mogu se pratiti putem skeniranja na godišnjem nivou.

 
Android aplikacija simptomi.rs
Simptomi.rs droid