Pretraga             
 
 

Periferna pareza facijalisa (Bellova paraliza)

Sedmi kranijalni živac ( n.facialis) je motorni nerv  koji inerviše mimične mišiće lica ( m. frontalis, m. orbicularis oculi, m. orbicularis oris, platisma) zbot toga se naziva i ‚‚izražajnim“ živcem . Pored toga, ovom živcu je pridodat n. intermedius koji prenosi osećaj ukusa sa prednje dve trećine jezika i parasimpatička vlakna za suzne i pljuvačne žlezde i m. stapedius. Oštećenje motornog jedra i samog stabla n. facialisa naziva se ‚‚periferna paraliza facijalisa“, koja se ispoljava oduzetošću svih mišića polovine lica sa iste strane gde je i lezija. Pacijent ne može da nabere čelo (m.frontalis), zatvori oko (m.orbicularis oculi), pokaže zube (m.orbicularis oris).

 
Uzroci periferne slabosti mimične muskulature lica su :
  • Bellova idiopatska paraliza,
  • Infekcije srednjeg uha,
  • Herpes zoster,
  • Trauma temporalne kosti,
  • Multipla skleroza,
  • Tumori i drugi.
U 75% nije poznat uzrok nastanka zbog čega se i naziva idiopatskom Bellovom paralizom facialisa.
U anamnezi obolele osobe često navode da su bile na ‚‚promaji“ pored otvorenog prozora. U patogenezi Bellove paralize dolazi do edema (otoka) n.facialisa i kompresije u uskom kanalu temporalne kosti. Najčešće se javlja jednostrano, a vrlo retko se ponavlja. 

Koji su simptomi Bellove paralize? 

Bellova idiopatska paraliza se karakteriše naglo nastalom slabošću mišića polovine lica. Paralizi vrlo često prethodi bol u predelu uha. Kožni nabori su plići na oduzetoj strani lica. Pacijent ne može da nabere čelo, zatvori oko i pokaže zube. Pri zatvaranju oka očna jabučica se rotira naviše i u stranu, vidi se samo beonjača što je poznato kao Bellov fenomen. Tokom spavanja je neophodno pokrivanje oka zbog posledica (infekcije,  keratitis, konjuktivitis) pri sušenju površine oka. Pri pokazivanju zuba, ugao usana je spušten, a pljuvačka se sliva na zahvaćenoj strani. Zbog mlitavosti donjeg očnog kapka ili poremećaja lučenja suza dolazi do njihovog prelivanja.
 
Dijagnoza se postavlja metodom eliminacije (per exclusionem). Ukoliko nije otkriven mikrobiološki agens kao etiološki faktor ili poremećaj u krvnoj slici, patološki proces na radiološkom snimku, a internistički, neurološki i ORL pregled su  uredni, uzrok paralize n.facialisa je nepoznat (idiopatski). 

Kako se leči ? 

U terapiji periferne paralize n.facialisa preporučuje se kratke (pulsne) i visoke doze kortikosteroida sa postepenim smanjivanjem. Veoma važan je placebo efekat vitamina i vazodilatatora. Fizikalna terapija je od izuzetne važnosti. Oporavak za 4-8 nedelja se očekuje kod 80% bolesnika. Hirurška dekopresija se primenjuje kada ne dolazi do oporavka u prvih 6 nedelja.
Kod 10-15% pacijenata ostaju teške posledice:
  • hemifacijalni spazam ( nevoljni jednostrani neritmički trzaji mišića lica),
  • sinkinezije,
  • krokodilske suze,
  • glavobolje.

 

Dr med. Marina Ivošević

 

 

 
Android aplikacija simptomi.rs
Simptomi.rs droid