Pretraga             
 
 

Da bismo korisnicima sajta omogućili da na najbrži mogući način pronadju zdravstvenu ustanovu, apoteku, ili kozmetički salon, pozivamo sve vlasnike ordinacija, poliklinika, apoteka, stomatoloških ordinacija, dijagnostičkih centara, staračkih domova, laboratorija i  kozmetičkih salona, da izvrše upis u adresar ustanova na najvećem medicinskom sajtu u regionu.

Pročitajte o pripremama za trudnoću, razvoju bebe po mesecima, nezi novorodjenčeta i nezi odojčeta...

Aktivno vodite računa o svom zdravlja uz najefikasnije medicinske kalkulatore.

Izračunajte indeks telesne mase, napravite proračine mršavljenja po sportskim aktivnostima, napravite plan mršavljenja...

Svi lekovi na jednom mestu, indikacije, kontraindikacije, neželjena dejstva, način primene i doziranje.

Sve na jednom mestu...

Pratite svoju trudnoću kroz nedelje na najvećem i najdetaljijem medicinskom portalu u regionu.

Šta su ciste u dojkama?

Ciste predstavljaju strukture koje su najčešće ispunjene tečnošću i za njih je specifično da su u pitanju benigne tvorevine, ali mogu da naruše funkciju organa, a postoji i mogućnost sekundarnih infekcija i stvaranja apscesa. Postoji mogućnost i maligne promene ovih strukura, pa je potreban oprez. U dojkama može da postoji jedna, ili više ovakvih struktura. 

Do nastanka cisti u dojkama najčešće dolazi zbog prekomernog razvoja žlezdanog tkiva koje blokiranje mlečne kanaliće i dolazi do nakupljanje tečnosti i širenja kanalića pre mesta blokade. Tečnost unnutar cisti može da bude bistra (serozna), krvava, mlečna, a ukoliko dodje do infekcija, stvara se gnoj i tada se formira apsces.

Postoji gruba podela cisti na mikrociste (češće se otkrivaju na snimanjima, nego samopregledom i pregledom) i na makrociste (veće od 2.5cm). Pojedini autori navode da u nastanku cista ima uloga povreda i trauma, ali ovo nije definitivno dokazano. Takodje, često se ciste formiraju kod dojenja, ukoliko dojilja ne izmuzava dojke nakon podoja, pa je veća mogućnost i razvoja mastitisa i infekcija. Postoje navodi i uticaja hormona u formiranju cisti.

Statistički podaci pokazuju da najveći broj žena ima ciste u dojkama u reproduktivnom periodu, nakon 30 godina starosti, mada je moguća nihova pojava bilo kada tokom života. Tačan broj žena sa ovim promenama nije u potpunosti poznat, jer veliki broj žena ni ne zna da ima ove promene.

Kako se manifestuju ciste u dojkama?

  • kod velikog broja žena ne postoje nikakvi simptomi i žene su potpuno nesvesne da ove promene postoje
  • veliki broj žena same napipaju promenu koja je mekana, glatka i  pokretna unutar dojke
  • česta je pojava bolova i povećane osetljivosti dojke u toj regiji
  • često se veličina ciste menja tokom menstrualnog ciklusa
  • ukoliko dodje do formiranja apscesa, bolovi se pojačavaju, koža iznad postaje crvena i otečena i javlja se povišena telesna temperatura

Kako se postavlja dijagnoza ciste u dojci?

Anamneza sa kliničkom slikom i objektivinim pregledom dojke je dovoljna da se dijagnoza postavi.

Može se načiniti ultrazuvčlni pregled dojke i mamografija.

Kod velikih promena, poželjno je načiniti punkciju promena sa aspiracijom sadržaja i citološku i mikrobilošku analizu uzorka.

Kako se leče ciste dojke?

Nakon punkcije i analize sadržaja ciste, prati se razvoj ciste i ako nakon 2-3 meseca dodje do ponovnog razvoja ciste, može se načiniti operativno lečenje i otklanjanje ciste.

Takodje, male ciste nadjene mamografijom i ultrazuvčnim pregledom mogu da se prate na redovnim jednogodišnjim pregledima.

 
Android aplikacija simptomi.rs
Simptomi.rs droid